Kaluđerske bare

Kad neko kaže „idem na Taru”, u devet od deset slučajeva misli na Kaluđerske bare. Ovde se put iz Bajine Bašte, posle sedamnaestak kilometara serpentina, izravnava na prostranu visoravan oivičenu smrčom i jelom. Ime je dobilo po kaluđerima manastira Rača, koji su na ovim barama nekada napasali stoku.

Šta je ovde

Centar čine dva velika hotela državnog preduzeća — Omorika (sa zatvorenim bazenom, saunom i teretanom) i Beli bor — a oko njih je izrastao pravi mali grad vikendica, brvnara i apartmana. Tu su prodavnica, nekoliko restorana, apoteka u sezoni, crkva Sabora srpskih svetitelja i staza za skijanje i sankanje za decu i početnike, sa ski-liftom.

Za razliku od Zlatibora, ovde nema gužve od betona. Najveći deo smeštaja je u privatnim kućama raštrkanim po proplancima, pa i u punoj sezoni može da se nađe mesto gde se ujutru čuju samo detlići.

Odakle se kreće

• Vidikovac Crnjeskovo — sat lagane šetnje kroz bukovu šumu, pogled na kanjon Rače.
• Jezero Jarevac — malo jezerce na pola sata hoda, idealno za porodice.
• Manastir Rača — strmom stazom niz kanjon (oko 2 sata), ili kolima preko Bajine Bašte.
• Banjska stena i Mitrovac — 20-ak kilometara asfaltom ka jugozapadu.

Kada doći

Leto je najživlje: temperature retko prelaze 25 °C, pa se ovde beži od beogradske vrućine. Zima je mirnija nego na Zlatiboru i Kopaoniku, ali sneg se obično zadrži od decembra do marta. Najlepši period, po nama, je kraj septembra i oktobar — bukve požute, a gužve nema.

Kako stići

Iz Beograda se najčešće ide preko Valjeva i Bajine Bašte: autoputem Miloš Veliki do Lajkovca, pa preko Valjeva i Kosjerića, ili kroz Ljuboviju uz Drinu. Od Bajine Bašte do Kaluđerskih bara put se penje sedamnaestak kilometara serpentinama, uz nekoliko proširenja sa pogledom na grad i reku. Iz pravca Užica i Zlatibora brže je preko Kremne — put je nešto širi i blaži.

Autobusom se stiže do Bajine Bašte, a odatle taksijem ili lokalnom linijom; red vožnje do planine se menja po sezonama, pa ga proverite na autobuskoj stanici ili kod domaćina. Mnogi domaćini dočekuju goste u gradu ako se dogovore unapred.

Šta raditi kad padne kiša

Kiša na Tari nije propast dana. Hotel Omorika ima zatvoreni bazen i saunu otvorene i za goste privatnog smeštaja (uz dnevnu kartu), a u Bajinoj Bašti je Centar za posetioce Nacionalnog parka, sa izložbom o životinjama, geologiji i istoriji planine. Za dan sa promenljivim vremenom dobar plan je i vožnja do Mokre Gore: Šargan osmica i Drvengrad su udaljeni manje od sat vremena.

Sa decom

Kaluđerske bare su verovatno najlakše mesto na Tari za porodice sa malom decom. Teren je ravan, šetne staze kreću iz samog centra, a do jezera Jarevac se stiže lagano za pola sata. Zimi je tu staza sa ski-liftom za početnike i sankalište, a hoteli organizuju ski-školicu kada ima dovoljno snega. Prodavnica i restorani su blizu, pa nije potrebno voziti za svaku sitnicu.

Hrana

U restoranima se služe jela kraja: teletina i jagnjetina ispod sača, proja, kačamak, gibanica, pastrmka iz okolnih ribnjaka, a od deserata pita sa borovnicama. Domaćini u privatnom smeštaju često nude doručak sa domaćim sirom, kajmakom i medom. Med od lipe, livadski i šumski med sa Tare cene se širom Srbije — vredi poneti teglu kući.

Saveti za boravak

Na Kaluđerskim barama je vreme promenljivije nego dole u gradu: i usred leta se uveče spusti na petnaestak stepeni, a magla zna da se zadrži do podneva. Ponesite slojevitu odeću, kabanicu i dobru obuću. Ako planirate obilazak vidikovaca, krenite rano ujutru — svetlo je mekše, a na parkinzima ima mesta.