Pančićeva omorika

Pančićeva omorika (Picea omorika) je tercijarni relikt — vrsta koja je pre ledenog doba bila rasprostranjena po celoj Evropi, a danas prirodno raste samo na nekoliko lokaliteta na Tari, Zvezdi i u kanjonu Mileševke. Otkrio ju je i opisao srpski botaničar Josif Pančić, 1875. godine, u zaseoku Đurići u Zaovinama.

Lako se prepoznaje: krošnja je vrlo uska, gotovo kao koplje, a grane su blago povijene nadole pa ka vrhu. Zahvaljujući tom obliku, sneg sa nje lako sklizne.

Omorika je simbol Nacionalnog parka i najznačajnija biljka Tare. Svako ko želi da je vidi u prirodi najlakše će je naći oko Zaovinskog jezera i na Zvezdi.

Zašto je važna

Omorika je jedna od najređih četinarskih vrsta u Evropi i živi dokaz kako je izgledala flora kontinenta pre ledenog doba. Njena staništa na Tari su mala i osetljiva, pa je zaštita omorike jedan od glavnih razloga zbog kojih je Tara proglašena nacionalnim parkom.

Omorika u parkovima

Iako u prirodi raste samo na malom prostoru, omorika se zbog svoje lepote sadi u parkovima i baštama širom Evrope. Mnogi su je videli, a da ne znaju da potiče baš sa Tare.

Kako je prepoznati

Uporedite je sa običnom smrčom: smrča ima širu, piramidalnu krošnju i grane koje rastu više u stranu, dok omorika izgleda kao vitko koplje. Iglice omorike su pljosnate, sa dve bele pruge sa donje strane.